Како инклузивно образовање спроводе у италијанским школама, да ли и како њихово искуство могу користити наши учитељи и наставници, колико је инклузија значајна за ђаке са сметњама у развоју, као и за њихове родитеље, вршњаке, наставнике, о томе и многим другим сродним темама имале су прилику да у Болоњи сазнају запослене у Основној школи „Свети ђакон Авакум“ у Трнави. У Италију су на седмодневну обуку, од 26. новембра до 2. децембра, ишле њих четири – директорка Наташа Драгојевић Савић, психолог Драгана Тимотијевић, учитељица Ивана Славковић и наставница хемије Гордана Поповић, које ће сада своја запажања и знања поделити са колегама. Обуку и реализацију пројекта „Побољшање компетенција наставника за инклузивно образовање“ обезбедио је Erasmus+ програм, који финансира Европска унија. О овом драгоценом искуству разговарали смо са директорком ОШ „Свети ђакон Авакум“ Наташом Драгојевић Савић.
Школу у Трнави похађа петнаестак ученика са којима њихови учитељи и наставници раде по Индивидуалном образовном плану (ИОП) или по Индивидуализацији наставе. На основу ранијих истраживања, у школи су схватили да би тај рад могао да буде много бољи, а самим тим и да има видљивије резултате. Са својим пројектом су конкурисали за Erasmus+ програм. Тако су чланице пројектног тима отишле на обуку у Болоњу, коју реализује Erasmus Learnig Academy (ЕЛА).
– Ову обуку спроводио је тим из Болоње, а главни предавач био нам је Франческо Тарантино, програмер и директор тренинг центра ЕЛА, који је уједно и родитељ детета са развојном тешкоћом. Самим тим, обука је била квалитетнија, јер смо на његовом примеру видели како кроз систем и потешкоће пролази сам родитељ, а како ми можемо да отклонимо препреке. Добили смо веома корисне савете о многим питањима. Овакве обуке дају нам могућност да видимо како земље западне Европе решавају проблеме са којима се све више сусрећемо и ми у Србији. – каже директорка Драгојевић Савић.
Обука је обухватила активно учење, дискусије и размену искустава, недоумица и примера добре праксе између предавача и самих учесника обуке… Веома значајно искуство је и посета једној школи, у којој су на примеру могли да виде како се примењује инклузија деце са сметњама у развоју.
– У Италији не постоје специјализоване установе за ове ђаке, већ се труде да их интегришу у редован систем школовања. Као и код нас, прави се посебан план за ученике са сметњама у развоју који добијају и додатну подршку. Специјални едукатори су им сами наставници, који су завршили и једногодишњу школу за пружање подршке таквим ученицима. У зависности од степена тешкоће у развоју, дете добија или свог личног специјалног едукатора или он ради са више ученика. У нашим школама овакви едукатори не постоје, јер наш закон не препознаје ту могућност. Оно што за сада можемо да применимо је боља коалиција са родитељима, јер, како смо и у Болоњи чули, сваки родитељ је највећи експерт за оно шта његово дете може, а шта не. Често занемаримо улогу родитеља, којима је веома тешко, почев од прихватања да им је дете са сметњама у развоју. Али, како је истакао и Франческо Тарантино, једном када то прихвате, онда су, заиста, сјајни партнери и наставницима и свима који раде са децом – наводи наша саговорница једну од посебно важних “лекција“.
Сарадња са родитељима је међу главним задацима у плановима даљих активности запослених у ОШ „Свети ђакон Авакум“, јер, како је више пута истицано током обуке, када се креира тим са породицом, онда све остале препреке нестају. У плану је и да оне које су прошле обуку, сада своја знања пренесу колегама у матичној школи.
– Презентоваћемо све и на Активу директора, као и Активу стручних сарадника Моравичког округа, како бисмо оснажили и друге колеге да конкуришу за Erasmus+ програм – каже директорка Драгојевић Савић.
Поред тима из Трнаве, на обуци у Болоњи су учествовале и њихове колеге, запослени у образовним установама у Хрватској, Шпанији, Малти и Шведској.
Запажање директорке Наташе Драгојевић Савић је и да су ђаци са сметњама у развоју у ОШ “Свети ђакон Авакум“ веома добро прихваћени од својих вршњака у школи, који, истиче она, такође, имају велику „корист“ – развијају толеранцију, емпатију, па и додатне вештине…
Треба додати и то да су специјалне школе у Италији укинуте давне 1977. године, а први закон који помиње особе са специјалним потребама усвојен је 1992. Обухват ученика са тешкоћама редовним школовањем је 99,99 одсто! У одељењима је највише 20 ученика, а поред редовног наставника, уколико има ученика са тешкоћама, у одељењу је још један наставник подршке (запослен у школи) који, такође, ради са целим одељењем. Ако је тешкоћа ученика озбиљнија, може бити ангажован и едукатор. Ова деца имају и развијену подршку кроз ангажовање стручњака из здравственог система, психолога, логопеда, разних дефектолога, радних терапеута, физиотерапеута…
Посебан део тренинга у Болоњи био је посвећен креирању инклузивне климе у учионици, како би се избегли негативни ефекти искључивања и одбацивања. Наглашена је неопходност тренинга „меких“ вештина, посебно четири елемента емпатије – видети свет њиховим очима, ценити их као људска бића, разумети њихова осећања и искомуницирати разумевање, наводи се у извештају пројектног тима трнавске школе.
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније или Фондације Tempus. Ни под којим условима се Европска унија, ни давалац наменских бесповратних средстава, не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
Текст преузет са линка – https://www.caglas.rs/os-sveti-djakon-avakum-na-obuci-u-italiji-primena-inkluzije-u-skoli/